Opšte karakteristike

Morsko prase je glodar, isključiv biljojed. Karakteriše ga duguljasto zdepasto telo bez repa, kratke noge (sa po tri prsta na zadnjim i po četiri na prednjim), izdužena glava sa izraženom njuškom i malim vilicama sa po dva zuba. Odrasli mužjak morskog praseta teži oko kilogram (ženke su nešto manje), a naraste do tridesetak santimetara. 

Morski prasići u proseku žive 5-8 godina mada postoje slučajevi i značajno dužeg životnog veka. Za razliku od ostalih glodara prilično su nespretni, pa ih treba paziti od padova jer često dovode do povreda. 

Vokalne su životinje i koriste pregršt različitih zvukova za međusobnu komunikaciju, ali i za komunikaciju sa ljudima. Morsko prase traži društvo, pa ako ste često van kuće dobro je prasetu nabaviti još jedno morsko prase, jer kada su dugo sami često postaju depresivni, odbijaju hranu i značajno kraće žive. 

Nisu agresivne životinje, pogotovu ne prema ljudima, ali ipak nisu idealni ljubimci za malu decu, jer su plašljivi i treba im prilaziti nežno, bez naglih pokreta. Uz pravilan pristup postaju prave maze koje prosto obožavaju svoje vlasnike.

Smeštaj

Morsko prase treba čuvati u kavezu, a ne u terarijumu ili akvarijumu (iako ćete naići na puno ovakvih slučajeva) zbog bolje cirkulacije vazduha. Minimalne dimenzije kaveza za jedno morsko prase bile bi 70x30x30, mada je poželjno da kavez bude što veći. 

Kavez ne sme da bude na promaji niti na direktnom suncu, a dobro je i da ne bude na mestima gde ima dosta buke i naglih pokreta (npr. blizu vrata). Dobro je da kavez ne bude na podu jer se tada morski prasići mnogo teže pripitomljavaju pošto im tada ljudi izgledaju ogromno. Kada nađete dobro mesto za kavez, nemojte ga premeštati jer promena mesta može da bude stresna morskom prasetu. 

Kao podlogu za kavez najbolje je koristiti piljevinu (što krupniju). Mogu se koristiti i peškiri ili razne stvari od pamuka, ali se one brže prljaju i potrebna je češća zamena podloge. Ako koristite piljevinu, ne kupujte one sa mirisom ili veštačkim bojama pošto su morski prasići vrlo osetljivi na hemijska sredstva. Piljevina se menja na svaka 3-4 dana, a u letnjim mesecima i češće. 

Morskim prasićima bi trebalo u kavezu obezbediti pojilicu, posebnu posudu za hranu za svako morsko prase i po mogućstvu mesto za spavanje u vidu nekog skrovitog mesta poput kućice od drveta ili kartona (nefarbanog) i dosta slobodnog prostora za kretanje.

Ishrana

S obzirom da su isključivi biljojedi morski prasići se ne smeju hraniti ničim što je životinjskog porekla (ni mesom, ni mlekom, ni jajima...). 

Pravilna ishrana morskih prasića sastoji se od sena (ono čini osnovu njihove ishrane i mora im biti uvek dostupno), peletirane hrane i svežeg voća i povrća. Ne preterujte sa svežom hranom jer mogu dobiti stomačne tegobe. Neka obroci svežeg voća i povrća ne budu češći od par puta nedeljno. Takođe im treba dodatno ograničiti količinu voća, kao i povrća koje sadrži šećer iako je njima ova hrana najprivlačnija. 

Pročitajte više o kompletnim hranama koje se mogu naći kod nas

Morsko prase nema sposobnost da sintetiše vitamin C, pa je jako bitno da ga ima dovoljno u svakodnevnoj ishrani jer mu je ovaj vitamin neophodan. Na tržištu ima peletiranih hrana sa dodatkom vitamina C, a možete ga obezbediti svom ljubimcu i kroz pravilan odabir povrća ili voća. 

Voda mora da bude uvek dostupna morskom prasetu i mora uvek biti sveža. Iako preko hrane unose određene količine vode, zabluda je da im ne treba davati vodu! Nedostatak sveže vode može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema vašeg ljubimca! Najbolje je davati im vodu preko pojilice za glodare. Menjajte vodu svakodnevno i perite pojilicu na svakih par dana da bi sprečili pojavu algi.

Nega i zdravlje

Morski prasići su po prirodi čiste životinje i najveći deo brige o sopstvenoj čistoći će obaviti sami. Na vama je da redovno menjate podlogu i čistite kavez. 

Takođe je poželjno četkati ih mekom četkom, pogotovu dugodlake primerke. Pri četkanju ili maženju obratite pažnju da li je eventualno došlo do nekih promena na koži (u vidu ranica ili pojačanog isušivanja) kako bi pravovremeno reagovali odlaskom kod veterinara. 

Kupajte ih samo po potrebi (nikako češće od jednom mesečno) i nikako ne humanim šamponima ili hemijskim sredstvima. Postoje specijalni šamponi za glodare, kao i oni za suvo pranje glodara. Pri kupanju pazite da im voda ne dospe u uši! 

Poželjno je da morski prasići u kavezu imaju neki predmet od drveta sa korom po kom bi se penjali ili hodali, da bi im se nokti trošili prirodnim putem. Ako to ne uspe, nokte im treba kratiti bar jednom mesečno jer oni rastu bez obzira da li se troše ili ne, pa vas mogu povrediti njima. Ukoliko im posvetite dovoljno pažnje neće vam biti teško da blagovremeno otkrijete eventualni zdravstveni problem, jer je skoro uvek praćen i promenom raspoloženja i ponašanja vašeg krznenog prijatelja.

Najčešće greške prilikom čuvanja morskog praseta

Iako morski prasići postaju sve češći stanovnici domova u Srbiji, još uvek među ljudima postoje velike zablude vezane za njihov odgoj koje mogu dovesti do većih zdravstvenih problema ovih preslatkih ljubimaca. 

Jedna od prvih  grešaka koje mnogi ljudi čine prilikom nabavke morskog praseta je da usled veličine i ljupkog izgleda ovih životinjica biraju baš njih kao kućne ljubimce namenjene zabavi male dece. Morski prasići nisu za malu decu! Ove životinjice su krhke građe i lako dolazi do povreda usled grubog uzimanja, maženja ili ispuštanja iz ruku. Dalje one koriste veoma jasne signale u komunikaciji sa ljudima i umeju da pokažu kada im nešto smeta (uglavnom prilikom držanja u rukama) i to bi trebalo prepoznati i ispoštovati prekidom neželjene radnje inače može slediti blagi ugriz (morski prasići skoro nikada ne grizu čoveka jako i sa namerom da povrede, ali i blagi ugriz može biti stresan za dete i izazvati strah od životinja). 

Još jedna od čestih grešaka prilikom nabavke morskog praseta je nevođenje računa o polu životinjica koje žive zajedno – ukoliko imate nameru da čuvate više morskih prasića u jednom kavezu, najbolja kombinacija je da sve budu ženke. Sledeća moguća kombinacija (sa kojom treba biti obazriv) je više mužjaka zajedno, ali je tu jako bitno da nigde u blizini nema ženki jer će postati međusobno agresivni ako namirišu ili čuju ženku u blizini. Ne treba čuvati ženke i mužjake zajedno jer su agresivni jedni prema drugima sem u vreme parenja, a tada ćete takođe na svakih par meseci dobijati prinovu što će vam izazvati probleme u smeštaju velikog broja životinjica.

Velika zabluda prilikom izbora životnog prostora morskog praseta je bilo koja vrsta akvarijuma! Ovo su živahne životinje koje brzo rastu i potrebno im je mnogo svežeg vazduha, pa je jedini ispravan smeštaj za njih kavez. Minimalne dimenzije kaveza za jedno morsko prase su 70cmx30cmx30cm. Najbolja prostirka za kavez je piljevina. Stavljajte samo čistu krupniju piljevinu bez ikakvih hemikalija (nikako sve prisutnije piljevine sa raznim mirisima – dovode do kožnih problema).

Navjeća i najčešća zabluda koja je uz to i najopasnija je da morskim prasićima (a takođe i hrčcima i ostalim glodarima) ne treba davati vodu. Ovo je jako pogrešno! Svim ovim životinjama je sveža voda neophodna za pravilan rast i razvoj i dug život! Morskom prasetu mora uvek biti dostupna sveža (neustajala) voda, a najbolji način da svom zamorcu obezbedite uvek svežu i čistu vodu je pomoću posebne pojilice za glodare. Takođe ne dajte da vas povuče to što oni traže i vole sve što vi jedete ili pijete (oni obožavaju slatkiše, kafu, sokove, mleko...) ali im to nikako ne smete davati! Oni su isključivi biljojedi i bilo koja namirnica životinjskog porekla, a uz to i sve što sadrži šećer može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme vašeg ljubimca. Ne preterujte ni sa svežom hranom, iako nju vole više od suve hrane. Povrće i nešto malo voća im je poželjno davati samo par puta nedeljno.

Iako važe za inteligentije glodare, ne treba očekivati da morsko prase uči trikove ili izvršava naredbe poput pasa. Morsko prase možete naučiti nekim najjednostavnijim stvarima poput odazivanja na određeno ime, prekidanja odrđene aktivnosti na određeni zvuk (npr. mogu naučiti šta znači „ne“), uz dosta truda i volje mogu da nauče gde se sme a gde ne sme vršiti nužda i slično. Sve ovo zahteva puno volje i strpljenja jer im treba dosta vremena i ponavljanja da ispravno povežu stvari. Morskom prasetu je sve povezano sa hranom i sve što uradi predstavlja put kojim dolazi do hrane, pa ma šta ih učili najbolji način je pomoću nagrada (omiljene hrane ili poslastica) za ispravan postupak. Bitno je znati da kazne (pogotovu fizičke) na njih nemaju uticaj kao kod ljudi, pasa, mačaka i drugih životinja, jer ne uče pomoću kazni za loš postupak, već samo razvijaju strah od osobe koja ih kažnjava.

S obzirom da kada se priviknu na ljude sa kojima žive morski prasići postaju jako vesela i živahna stvorenja, nije veći problem otkriti kada vaš ljubimac ima neki zdravstveni problem. Najveći broj zdravstvenih problema praćen je uočljivim promenama ponašanja, izgleda, stolice... U našoj zemlji ima sve više veterinarskih ordinacija koje se bave lečenjem morskih prasića, pa ukoliko primetite neki od simptoma: duže neraspoloženje, letargiju, preteranu agresivnost ili nervozu, sitne rane po koži, preterano češanje, opadanje dlake u pramenovima (ne linjanje koje je normalna pojava), nedostatak stolice ili značajno izmenjena stolica, iscedak iz nosa ili oka, preterano kijanje ili kašalj... obavezno potražite pomoć veterinara.

Istorijat

Morsko prase ili zamorac je glodar koji je prvi put pripitomljen oko 2000 godina pre nove ere i primarno je služio kao hrana Inkama. Nakon otkrića Amerike, Holandski i Engleski trgovci preneli su morsko prase u Evropu gde je ubrzo postalo popularno kao egzotični kućni ljubimac. Uzgoj morskih prasića u Evropi počinje oko 1920. godine kada počinje i organizovanje izložbi na kojima su oni izlagani.